субота, 02. септембар 2017.

МЕТАПОЕТИКА: КРЕЧЕЊЕ


Време се бора
Као необрани кајмак
Нагомилава се скрама
Улазе створења светлости
У тек окречену собу
Избеглице из ноћи
Коју заварава жаруља
Чији је само споредни
Резултат светлост при којој
Папир се бора
Као необрани кајмак
Нагомилавају се речи
Док створења светлости
И одсуства њезиног
Заузимају места у икони
Вечите ротације

Универзум се бора
Као необрани кајмак
Нагомилавају се звезде
Траже од нас да их гледамо
Као у светла удаљених насеобина
До којих никада нећемо стићи
Али полазимо ка њима
Од прве свести, запитаности
Звук са радија се бора
Као необрани кајмак
Нагомилавају се звуци
Улазе цврчци у музику
Као масовни солисти
И сваки пева душом
Сакривеном у црном телу

(Створења светла и ноћи
Укључују се као диригована
И шарају беле зидове
Својим задатим одеждама)

Зид се бора
Као необрани кајмак
Нагомилава се  креч
Улази рука у песму
И оштрим потезом
Скида скраму зида
И проузрокује глаткоћу
Као некада што беше море
Под Духом и у тмини
Али нестрпљива су створења
Била и у самој замисли
Светлост се бора
Као необрани кајмак
Нагомилавају се логоси
Улази глас у свет

Време почиње да се бора 

Нема коментара:

Постави коментар