петак, 13. октобар 2017.

ГОДИШЊИ ПОМЕН


                             + Зорки Гољић

Моје је било да касним
Удео символичког сабрања
Планета ускоро затвара круг
Око образа вечне правде
Ми са једне стране знамо
Да матица наша отивша
Није више у сферама овдашњим
Али знамење је ту
Пред којим се крстимо, кадимо

Рана јесен је већ принела
Плодове месту сохрањења тела
И осећа се у даљини мирис
Будућих снегова од којих је
Претходница кише на домаху
И благо нам зебу душе
Док сећања навиру из пчела
Које зује нечујно глас и слику
Обнављајући помен на свитањем
Знаменовану нашу мајку

Свако пребира дарове примљене
Неки захвални су на животу
Неки се спомињу глади коју
Им утоли, неки руха вуненог
Чарапа у дубоким зимама
Једни гласа песме исконске
Понеки строгости, благости
Речи воспитних , игре благословене
Покрете, посебног предања
Заиста човек је несагледив
Немерљив нашим чулима
Јер слика и прилика је Несагледивог

За трпезом, на којој љубав
Оживљава покрете и наслеђа
Спомињемо се свеске заветне
Које волшевно нема
У којој очекујемо предање
И основ свега што јесмо
Како се сири сир, меси хлеб
Које биље лечи, печурка једе
Како да нам и без ње замирише
Окраћали зимски дан
И песме исписане планином, ливадом

Поново стиже дан
Родитеља Јованових
Захарија и Јелисавете


2017.

Нема коментара:

Постави коментар