У ДОБА НЕСНОВЕНО
У доба у које западох без најаве
Милим пузим као ситан живот
У срцу тешки тег и драма наметнута
Сувише сам стар да бих говорио
Било истину поготово лаж
У доба у које западох страшно
Као у прогонство вавилонско
Или још горе у своју земљу
Без могућности чежње
За тихим завичајем
У доба у које западох пробуђено
Неки рај детињих снова
Преобратио се у непомјани свет
И трагови позобани су од птица
Које нису птице већ самозаборав
У доба у које западох сном
Не успевам ни епизодну улогу
Да изведем како треба
А мислио сам да сам бар у сну
У главној улози поретка тишине
У доба у које западох грешан
Коментари
Постави коментар