РЕПОРТАЖА: Хор свети Јован Дамаскин

“ДИПЛОМАТИЈА” ЉУБАВИ И БРАТСТВА

О чудесна трубо вере православне, / О монаше славни обитељи славне, / Јоване песниче, вере поборниче /За иконе свете свети страдалниче, пева свети владика Николај Жички светом Јовану Дамаскину. А ми смо стигли у свету лавру Студеницу да би на божанственој литургији чули дечији - омладински хор “Свети Јован Дамаскин” из Петровграда. Када смо ушли у наос богородичине цркве све је прожимала песма “Иже херувими” у византијском напеву. Једва тридесеторо деце из руског хора замењивало је стотине гласова дајући тиме утисак дубоке вере. Сам византијски напев и словенски језик у “мекој” варијанти, како га Руси изговарају потврђивао нам је припадност једној саборној и апостолској цркви. Уједно векови српског вероисповедања били су присутни ту око нас, а кивоти са моштима били су отворени тако да се и мирис пророштва псалмопевца Давида “да светац Господњи неће видети труљења” на делу се показивао.

Пред побожном децом изразитог певачког дара стајала је Ирина Валентиновна Болдишева, диригент хора. Ирина је завршила Петровградски конзерваторијум у класи за композицију и клавир 1986. Године. Древно руско пјеније изучавала је у Петровграду, а византијско појање у Јерусалиму под руководством професора Духовне семинарије архимандрита Аристовула Кириазиса. Да Ирина полазницима школе појања и члановима хора не преноси само певачка знања, већ да им сведочи дубоку веру у Бога и ревност каква се ретко среће код мирјана видели смо по понашању деце на служби. Деца су сваки пут при изношењу светих дарова падала без размишљанја на колена у дубоки поклон, што је и сама Ирина Валентивна чинила.

Хор “Свети Јован Дамаскин” основан је при храму сада Сабору иконе Владимирске Богородице 1990. То је био први храм у Петровграду који је враћен Руској православној цркви, а пре тога је био оскрнављен и претворен у магацин. Када се указала потреба за предавачем црквеног појања при недељној школи веронауке тадашњи старешина храма отац Николај Бељајев позвао је Ирину Болдишеву на чији се позив она радо одазвала. Промислом Божијим позив је уследио непосредно поселе неочекиваног благослова да ради са децом у цркви, који је Ирина добила од архимандрита Псовско – Печерског манастира баћушке Јована Крестјакина. Школа данас броји око 300 полазника.

Десет година касније хор се удостојио имена светог Јована Дамаскина великог црквеног песника који је испевао посмртне песме, саставио Октоих, Ирмологију, Месецослов, Канон пасхални и написао многа богословска дела. Хор је до сада обајавио два компакт диска у серији “Пјесмопјенија византијске традиције” и дупли албум посвећен царским мученицима светом цару Николају Романову и његовој страдалној породици.

На овом гостовању, а пре би могли рећи поклоничком путовању по светињама српске земље, хор је већ наступио у Београду, Пљевљима, Милешеви, Чачку. Оно што смо са великом знатижељом ишчекивали то је наступ у Краљеву. Путовање овог хора је и везано за Краљево јер је краљевчанин Небојша Ћосовић пријатељ хора и преводилац са руског био организатор и вођа пута на овом путавању.
Када је архимандрит Сава, који је служио у Студеници позвао да се приступи причешћу већина чланова хора је приступила путиру и причестила се. По завршеном причешћу полако се служба на црквено – словенком језику приводила крају. Када смо изашли напоље у порти смо узели благослов од оца Владимира Фоменка, старешине Сабора Владимирске иконе у Петровграду, који време је пре послужења у конаку повише манастира провео у шетњи и разговору са архимандритом студеничким Савом.

Други сусрет са хором десио се истог дана у сали биоскопа “Кварт” на концерту који је по благослову епископа жичког г. Хризостома, организовао краљевачки огранак Српског сабора Двери. Концерт је почео, на изненађење свих, српском химном “Боже правде”, а наставио химном царске Русије “Боже цара храни”. По маестрално изведеним стихирама Пасхе и песмама које прослављају Богородицу, отпевали су богомољачку песму “Вера наша православна” са додатим деловима који се однсосе и на Русе. Затим су изведене три песме посвећене царским мученицима којеје написао руски песник Сергеј Сергејевић Бехтејев (1878. Јељц – 1954. Ница), а које компоновала сама Ирина Болдишева приликом поклоничког путовања по крстном путу царске породице Романових. Песник Сергеј Бехтејев је после револуције у Русији боравио девет година у Београду и за то време написао је четири књиге песама. Хор је поред поменутог дуплог албума објавио и књигу песама са записаним композицијама, коју је такође представио српској публици. После ове три песме следио је емотивни удар, песмом “Са Косова зора свиће” и песмо “За сватају Рус, помољус”. За њима је ништа мање делотворна следила песма “Креће се лађа Француска” двојезично на руском и српском, јер ова композиција због понављања стихова то дозвољава. После “Благослова” друго топљење срца посетилаца било је песмом “Тамо далеко” и одмах за њом песмом “Србија и Русија две сестре рођене” на руском. Када су сви гледаоци већ били на ногама хор је отпевао песму “Каћуша” коју су певали и сви присутни.

На крају дана и трећи пут смо имали прилике да чујемо ову изванредну децу и то у Народном музеју Краљево на отварању изложбе “Драгутин Гавриловић мајор са чином пуковника” где је хор извео српске родољубиве песме из Првог светског рата и химну царске Русије. После свега речи су биле сувишне и стекао се генерални утисак да духовност и уметност, а пре свега љубав коју су сведочили гости из Русије и несебично је изливали кроз песму, могу да учине много више на зближавању два народа него сва дипломатија и економија. Јер по обећању Богочовека Христа које гласи “где сте двоје или троје сабрани у име моје ја сам међу вама” осетило се присуство Љубави и Саосећања који се пишу великим словом, јер богољубље не иде без човекољубља и обратно.

Данас када су се наши гости вратили својим домовима у умилни гласови који молитвено поју још увек су присутни у посвести и чини се да нас је са хором посетио сами светац Јован Дамаскин.