ПОЕЗИЈА: ДОСТОЈЕВСКИ


РУСКА ДУША
(по судару песника са Достојевским)

Високе двери
прошаране као торњеви
Светог Василија Блаженог
сигурност ненадана
као благословена дубина
која привија те као мајка

Срце отврдло и срце хладно
у додиру с њом почиње
да ври благословено
и самилост нека плави
свет огрезао
суза креће сама очишћењу

Плач над коленима људским
над временом проведеним
у злу и греху
преумљење и исповест
преображај свега у топлоту
у бајку детињег света

Додир суштог добра
невиности изражене у поклону
самоунижење дивова
коленопреклона молитва
вапај девичанства
невољнику утеха и слава

Високе двери
непостижне у дане промашаја
степа и Сибир и Урал
и Грозни и Велики
и суза за њима огњена Николај
онај последњи коме је првенство

Траг вечности забележен
у дубини руског човека
који извире у висинама
и као гејзир залива пустињу
и претвара је у љубав и покорност
распетом Сину

Коментари

Постави коментар