РУБЉОВУ
Као да си га срео
И насамо, као Никодим разговарао
Тај крупни кадар забележен
Без тајни у светлу јединственом
Услишене ти беху молитве
И још увек испуњавају пут
Задао си потезом вечни
Круг говора и кључева
Твоје шапутање, чини се челик
Као што је твој гнев пена
Људи су те вукли по блату
Док си ти небеса колорисао
Као да си га срео и чуо
Све потанко у четири ока
Па онда закључао у лепоту
И дао је жеднима и прегладнелима
Коментари
Постави коментар