![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhBvqcAcPvcddLzPG0ZGOvNu0BEBn77QyLYneHgse0sexJ2pxSX32hdZjetzixHjxFYJu9oHQ0tpKgr_UfpWth-szH0W-R1OZJjBZY9fUOPTpALZ_4Y56YY2hyphenhyphenmlduh1VcQHocLxbnVQ0Y/s320/%D0%B8%D1%81%D1%83%D1%81+%D1%80%D1%83%D0%B1%D0%BB%D1%98%D0%BE%D0%B2.jpg)
РУБЉОВУ
Као да си га срео
И насамо, као Никодим разговарао
Тај крупни кадар забележен
Без тајни у светлу јединственом
Услишене ти беху молитве
И још увек испуњавају пут
Задао си потезом вечни
Круг говора и кључева
Твоје шапутање, чини се челик
Као што је твој гнев пена
Људи су те вукли по блату
Док си ти небеса колорисао
Као да си га срео и чуо
Све потанко у четири ока
Па онда закључао у лепоту
И дао је жеднима и прегладнелима
Коментари
Постави коментар