ПОСЛАНИЦА ПЕСНИЦИМА
Дејану Алексићу
Певајмо недоречену светлост
из сенке тамнице Адамовог колена
лучу која остави трага, дубоко
на рођењу, можда и пре
у почетку, у Прологу поетике
певајмо ту несхваћену Светлост
Певајмо оног који нас походи
коме ремена обуће недостојни
саму сребрну срму благодати
која чини се некада и златна
очима тварним, очима задржаним
у казни нове преобуке тела
Певајмо охерувимљену мисао
ватру свете савести Божије
одблеске вечности која тихује
под крилом Духа времена
и Књигу и монахињу њену
певајмо поезис у замаху
Певајмо помисао на род
тихи час, зачет у Жичи
материци освећеног полета
љубав за речи које букте
из давних скрипторијума
узесених са преписивачима
Певајмо у походу Духа
на Троју нашег тела
која краде нам лепоту
Хелену, душу нашу
прељубе ради и пркоса
певајмо јунаке светле у Господу
Певајмо храброст и храбро
иако тражи се данак одрицања
данак у крви језика
певајмо љубавно и занесено
загледани у Дародавца таланата
у послушању на пољу отачаства
фото:Бојан Миловић
Коментари
Постави коментар