БРОНЗАНИ ЧОВЕК
Срео сам га на тргу
Где живе бронзани људи
Мислио је да сам од сорте
Чије се месо у бронзу претвара
Кожа му блистава, разапета
Око неког црног сунца
Једна му рука срасла с пушком
Из друге барјак изникао
Трговци су дозивали купце
Грубо изливене у давнини
Ткиво трга је пуцало
Под тешком историјом
Питао ме је када ће
Моје месо у коју чврстину
Рекох да камени људи
Изумиру из дана у дан
Да прашина, углавном
Једе преостале људе
И да се деца уранијума
Данас играју рата и уништења
Он се зачудио
Изашао на стену
Задатим пркосом загледао у облаке
Иза којих, ваљда, живе златни људи
Лепо си написао Ацо песму о нашем бронзаном човеку :)
ОдговориИзбришипремда киша опет пада и тмурно је,ја ћу ипак бити оптимиста па ћу рећи и да;
не заборави,да под сенком овог бронзаног човека,
још увек златна деца одмеравају своје снаге,
златна деца обасјана Сунцем Правде,
неки Антоније,Арсеније,Стефан,Немања....