СУМРАК У ЈУНУ
Полажем тело виолине
У саркофаг
Китајски (пише на етикети)
Са њим кључеве – звончиће
Браве што чува од несигурности
Вибрира ваздух тоном закаснелим
Који претвара се у кап
И ремети воду у кофи
Збир кише ухваћене по цреповима
Потом у бљесак резак и тутањ
Остарели јун спира мирисе
Одлаже лепи зов липе у сећање
А онај тон још увек обличен
Ослобођен сужањства додиру
Једри у равни њему доказивој
Одлажем црно тело кутије
Које имитира облик инструмента
И губим одбеглу мелодију
У такту спуштања ноћи
На мокри свет псеудолета
Коментари
Постави коментар