ПОЕЗИЈА: Градац

ГРАДАЦ
сапутницима Милошу и Милану

У паузи између
Две иконе Потопа
Улазимо у тишину
Задату у ковитлацу
Векова и стења

Чују се крупне капи
Које мимо нас падају
На траву и камен
Затечену историју
И дају ритам путницима

Отварају се врата
И у њима човек
Крсти се свечано
А пред њим трептај
Три свеће већ зажигане

Са куполе силази
Узорак кише на платно
И мермер изједени
Поцрнео у смени доба
Тишина постаје потпуна