ПОЕЗИЈА: Солжењицин, хармоникаш-гласник


Солжењицин, хармоникаш-гласник
Николи Пековићу

Има ли народа добрих и народа злих
И партија добрих или партија злих
Истина кроз речи Солжењицинове
Пробија баријере пропаганде и поље бојно
Као поприште заподенутог рата првом
Уобразиљом на место срца позиционира

А ветар прохујао је кроз ребра
Развучене хармонике и врисак
И звиждук сакривен иза завесе
У сенци која опрхвала је позориште
Дечак у телу мушкарца подиже главу
И показује лице променљиво као музика

Док разапиње тело инструмента
Лице се у представу суда преводи
И труби немо и неумољиво
У другој партији постаје анђелско
Које дува у једра бродоломника
Као спас измољен од светог Николе

Па срџба дубоког тона
И расап свих слатких смрти
Голи се живот пробија и дрхти
Пред представом и надахнућем
Којим стварана је поетика таме
Што претходила је првој наредби
Нека буде светлост

Буни се тада из крви талас
И тело венчано инструментом
Поскакује и тера сан и несвест
Уводи у зону где нада мре
И струже по дугмадима као
По наметнутој грађи и громови
Свуда по Архипелагу, по Гулагу

А лице хармоникаша узнето
Долази аплауз и човек враћа се
Детињем лицу чистом и детињем
Просијалом као у сваког весника
Благовесника извршитеља
По добијеном покајању
Поклоном враћа мач у корице
И осмехује се

Из циклуса Византијски вишебој

Коментари

  1. Постоји одличан филм Александра Сокурова,документарни,о животу Александра Солжењицина.
    Одличан филм,код нас,нажалост,још није ни угледао светлост дана а камоли преведен,мислим да се може наћи на интернету.

    ОдговориИзбриши
  2. Не знам да ли сам дорастао оваквих стихова, који ме чине срећним, тим више што сам постао инспирација човеку који је своје критеријуме изградио кроз најтананије нити песника, сликара, уметника, човека... као што сте Ви.
    Братски поздрав, Никола Пековић

    ОдговориИзбриши

Постави коментар