Поезија: Земљотрес у Краљеву

Земљотрес, Краљево, Вуковар

то копље забодено под срце
и крик земље и страх њен
поравнава се са вапајем и буком
тресе се насеобина и плеше
дошао ли је час да се земљи
њено врати или је опомена
то копље које Артемије пободе

пуцају векови, а копље игра
у ритму нама нечујне правде
и пукотине се на срцима
шире и пуштају да дише
заборављена вечност и Логос
та слика обузима јер очи лажу
копље Артемијево да не виде

обрушава се задужбина и школа
поставке забележене историје
лети цреп и круне се зграде
од паучине прелесне и ћара
и жетва Господња само што није
то молитва и жизн праведника
бране да оно копље не замахне

хоћемо ли се сетити грехова
док кровови нестају у трену
и града намученог руком нашом
чија икона после ове грдње
постаје град краљевског призвања
и може ли венац један да умилостиви
копље оно Артемијем пободено

дрхти Балкан и Хелада преко мора
премећу се кости Ромеја и Словена
и оних који су као бич Божји
ступили на позорницу света
и службе изашле из храмова
под небо у дом запостављени
Димитрије, молимо, за копље благо

од Артемија до Димитрија
душе се наше преслишавају
и у страху призивају Војсковођу
који држи села и градове
што и град онај и град овај држи
и правда је његова Правда
и истина његова Истина

Хвала ти Господе са светима твојим
ратницима за веру и истину
Артемијем и Димитријем
за безразложну милост
којом пробудио си нас
из сна у смрти огрезлог