Иван В. Лалић
ПОДАТАК О СИЗИФУ
Сизиф је био Србин, па макар да је
Земљоузом стада пасао, Ефиром краљевао
У давно страшно доба вишњих кавги на земљи,
Ово је несагласје привидно, као брзина
Стрелине сенке, као близина звезда;
Био је свакако Србин, Сизиф међу људима
И међу небесницима увек на средокраћи
Седам судбина могућих,
Сизиф зван врло мудри
У љубави, у побуни, у инату, у сплетки,
Родоначелник оних који ће ковчеге камене
Са мртвим краљевима венчаним горком ватром
Вући преко брегова, река и димних долина
С југа на север и натраг, у дугој вежби векова
У којој дах се губи и тле измиче стопи –
Сизиф је био Србин
У животу најпре, затим у смрти, одлаганој увек
Усудом који га води до камена и враћа
са каменом, тешким колико Божја суза.
Они што тврде да је Сизифов камен сунце,
Што тврде да је Сизифов занат светлост,
Разлог да кажемо: јутро – Они проповедају
Да је светлост старија од несреће.
ОВА ПЕСМА НИЈЕ ОБЈАВЉЕНА У ЛАЛИЋЕВИМ ЗБИРКАМА, АЛИ ЈЕ ОБЈАВЉЕНА У ИЗДАЊУ ЗАВОДА ЗА УЏБЕНИКЕ У НАПОМЕНАМА ДРУГОГ ТОМА САБРАНИХ ПЕСАМА.
Коментари
Постави коментар