 |
| Житијска икона Светог пророка Илије |
Хорив, Византија, сазвучја
Срми се лахор после огња
И тутњаве у којој не беше
Бог и Сила његова
Како се у први мах
Илији Тесвићанину чинило
Из смирености дубоке тајне
Извиру речи утехе и мелеми
Седам хиљада верних збрајају
Ономе који дојио је огањ речи
И громом и даждом управљао
А има ли толико одабраних
Да дубинама својим чувају
Развејано царство и веру
У трајање окушаних вредности
И сладости досегнутог неба
Свет горча у устима оних
Који траже начин да под лобању
Засведу сазвучја Божанског
Која чекају позване да чују
И прену се из отежалог заборава
За то време из облака налик срми
На Илиндан прска благодатна роса
По граду посрнуломе и тражи
Храбре да их покропи водом
Босиоком и тамјаном зачињеном
Антологијска песма.
ОдговориИзбриши