Рат, Сведенборг, секира
Нађем се кадкад на раскршћу
У запитаности да ли сам се вратио
Из одбране покушане, са војне
У којој непријатељ беше далеко
А рука његова и секира
Даноноћно над главама и крововима
Колико се њих није вратило
У илузију слободе и пораз части
До данас нисмо честито избројали
Или је то немогуће знати
Јер падају начети борци и данас
Чак и рођени после страдају
Прелесно кола идеја Сведенборга
Да живот наставља инерцијом
Док не свикне се на стање покоја
Па стварност постаје лаж
Јер затровано човечанство
Без прекида злоупотребљава ресурсе
А рат извесно траје
Док су годишњице и јубилеји
Само етапе вечите борбе
У којој победе прелазе у поразе
А порази на дужи рок постају победе
Док кратим храстова дрва
промишљам постоји ли замах
И његова секира и рука
Коментари
Постави коментар