ОДЛАЗАК

Слутио сам остаћу сам

Поред толико деце

Родбине другова

Испод доње границе пута

Толико старог да пробој

Његов не памти ни једно

Дрво, чак ни стена прогледала

Из траве или одваљена олујом

Скулптура промишњеног случаја

Слутио сам да ће ме

Једном када будем гледао

Свет из горњег угла

Изнети на брдо,

Повише вреве и села

На видиковац тихи

Са кога се виде виде гробља

Околних засеока, тиха

Готово непомична

Све зеленија у забораву

Слутио сам да честице

Дрвета полако груди моје

Преузимају и претварају

У тврду грађу незнане будућности

Јер колико ће знамен

Над хумком да траје

Век, нешто више од памћења

А онда на месту уточишта

Подигне се град или

Заувек под шумама нестане

Место где почива пинтор

Тренутни господар дрвета

(Песма из циклуса "Пинтор")