О.
Љубинку Корићанцу
Ваздух преко далеких мора дошао
Из дивљих и пустарних крајева Африке
Претвара све у звук врелине
Тражећи освештање и благорастворење
У земљи заборављених отаца
На узвишици пободен дрвени крст
Висок као натпис на њему
Преко слова „Србска Голгота“
Пале капи које у бисерје претвара сунце
Провлачећи се кроз честе крошње церова
Беле заставе и пурпурни барјак са ликом
Претече Јована вијоре на месту
Где некада био је дуд чије плодове
Нису јела деца, ни животиње
Ни путници намерници, ратари
Јер корење му беше у костима
А крошња намењена за хлад
Сен са сенима да се поравна
У ишчекивању трена сведочанства
Кога смо и сами актери у покајању
Прво је требало извући вољу
Као некада топове на вис судбине
И то свако своју бољку и страх
Под баражном ватром некрштене врелине
У шаховском напредовању пијуна
У партији у којој сви постају краљеви
И у којој нема поражених
Јер сви који су закорачили стигли су
Да буду покропљени водом из Витезде
И испојаном суштином лозе окрепљени
Док се место починка војинства
Све више златило у воћњаку су зреле
Једна по једна белошљива преображавајући
Киселу стварност у тренутак сладости
Који остаје у устима као потврда вечности
И опроста задобијеног
Коментари
Постави коментар