Рука као да држи штап
Који раздваја воде и чини их
Да суве буду, а не мотику
Разилази се земља као под ветром
Жуте главе кромпира исходе
Из ропства као мноштво народа
Коме беше обећано изабрање
Моја рука је тешка и силна
У тој сили немоћна и болна
Помишљам на руке велике и нежне
Људи и жена, отаца и мајки наших
Које генерацијама редоваше
Задати им врт од старине
Да достојан буде будућности и раја
Руке чији су покрети светло
Које се без крста ни јелу, ни послу
Нису примицале, чије дело је богочињење
Које у трену свога богословствовања
Не бивају ни левица ни десница
Већ она трећа коју исцељује девство
У невидимом чуду које траје
У врту који икона је Раја и семе Царства
Коментари
Постави коментар