Башта IV

Икона Марије Магдалене

БАШТА IV

Августовски смирај богат је плодовима

Које у обданици намами топлота да узре

На стабљикама и у рукама моје жене

Јављају се црвени образи парадајза

Док светло још увек лута светом

Иако је сунце по прорачунима већ зашло

Пале се фењери на улицама некадашњим пољима

А дан је био у знаку жене пореклом из Магдале

Која је унижавајући себе изручила

Товаре промашаја пред ноге Бога

Кога су неки звали учитељем и Сином

А неки безакоником мада су треперили

Осећањем да мења се свет и зри

Као што кора плода руди, а под њом ново бива

У канону у коме пребива башта

Пребива и васцели свет и мирови

Јер није успостављен да не даје плод

Нема благослове за шкртост и инат

А има послушање узврћања љубави

Јер у призиву хранитеља страна је завист

Будући установљен руком градинара

Који образ и подобије је Зачетка и Краја