СА БЛОГА МИРОСЛАВА Б. ДУШАНИЋА

Снажно пулсирање

Јучерашњи 13. новембар је почео ни мало охрабрујуће... Велики дио мојих скица и радова, посебно историјских записа – оних које још нисам био депоновао – је неповратно изгубљен. Наиме, неидентификована хакерска група из Мајамија (САД) је у потпуности преузела контролу, не само над мојом електронском поштом, већ над цијелим компјутером. Успјели су да преузму и дешифрују све „кључеве“ за разне банке података. Мој компјутер је буквално постао једна обична, неупотребљива конзерва. Не бих о томе, како сам се осјећао и како се још увијек осјећам... Већ извјесно вријеме, због болести, компјутер ми је једини „прозор у свијет“. Сатима сам спашавао што се спасити може, контактирао Microsoft Corporation, разне фирме и платформе... 

И као „мелем на ојађену душу“ откривам стихове мени намијењене... Неописив доживљај!

МИРОСЛАВУ Б. ДУШАНИЋУ

                        Свима које невоља расеја

Певају ваши гласови

Разасути по нигдинама

Шареним и насељених људима

Који говоре успорене мисли

Док тамо где рука ваша

Редовала је и бранила од корова

Мешкољи се шума и лисица њена

Гласови кристалисани у речи

Језик бачен у туђе племе

То сте ви осуђени на тињање

На пламен унутрашњи и бол

Сузе за баштама остављеним

За првим корацима пролећа

Светила новим путницима

Као што рече се Ананији

За Савла, обраћеног Павла

Сасуд је он који ће многе

У незнању заробљене

Узвести на гору истине

Тако и ви постасте сасуди

Љубави према роду и родини

Ваши гласови певају

Као заборављене вратнице

У бурној ноћи и зову

Домаћина, а свако чељаде

Опомињу на могући одлазак

И призивају патрона и претка

Да вас некако врате

Можда и на облацима

Који као да су кола

Александар Марић