МИРОСЛАВУ Б. ДУШАНИЋУ
Свима које невоља расеја
Певају ваши гласови
Разасути по нигдинама
Шареним и насељених људима
Који говоре успорене мисли
Док тамо где рука ваша
Редовала је и бранила од корова
Мешкољи се шума и лисица њена
Гласови кристалисани у речи
Језик бачен у туђе племе
То сте ви осуђени на тињање
На пламен унутрашњи и бол
Сузе за баштама остављеним
За првим корацима пролећа
Светила новим путницима
Као што рече се Ананији
За Савла, обраћеног Павла
Сасуд је он који ће многе
У незнању заробљене
Узвести на гору истине
Тако и ви постасте сасуди
Љубави према роду и родини
Ваши гласови певају
Као заборављене вратнице
У бурној ноћи и зову
Домаћина, а свако чељаде
Опомињу на могући одлазак
И призивају патрона и претка
Да вас некако врате
Можда и на облацима
Који као да су кола
Коментари
Постави коментар