 |
| www.pticica.com |
ЛАМПЕ У ИСОНУ
Загледан у промену неба
Која срче последње фотоне
Светла већ заходшег сунца
Примећујем лампе, жуте
Које је човек поставио
Да разбије страх
Око својих станишта
Лавежи паса антифоно
Гласају се из околних дворишта
Они знају или барем
предосећају
Да вештачко светло неће
Од страве да брани срца
Која трну сваки пут
Када сведоче промену дана и
ноћи
(док траје драма мачка
испитује стуб
Новопободен за уличну лампу
Као и некада када је била
У обличју мачета и јурила
За расцепаним храстовим
трупцима
У нади да је све што се
Пред њу баци за јело)
Једино ситно бубиње у стању
Вечног исона не застаје
Укршта миријаде певница
И тера на одговор, тражи
Да се њихов труд не претвори
У залудну дреку
Јер исон потребује глас
И зато почињем да певам
Свајти Боже, Свајати крепки
Коментари
Постави коментар