ОДЛАЗАК
МИЛУТИНА З. ИЗ ИСТОКА
Чекао
си стрпљиво
Да
се над светом
Зароби
небо у гвожђе
И
земља постане друга
Од
мејди тешка
Па
тек онда да кренеш
У
кише дошле из књига
Библијских
и пророчанстава
Отишао
си смерно
Кроз
ноћ у коју ниједан
Непријатељ
ни гонилац
Не
сме да крочи
Кроз
плашт водени
Који
претвара питоме њиве
У
дубока језера
Кроз
ноћ у којој звер
И
шумски дух заједно дрхте
Није
те видела стажа
Иноплемника
око куће
Куће
твоје и предака ти
Ни
пас шарпланинац
Који
се од времена покрета
Од
младенца преметнуо у старца
Није
ти мирис осетио
Од
воде која носи куће
И
ствара од људи нишче
Отишао
си сабран
Као
исваки изгнаник
Удомовину
човечанства
На
своје
Што
ти по жизни и следује
Оконча
се странствовање твоје
Коментари
Постави коментар