 |
| Слика Романа Кисјова |
САН
ОЦА МИРОЉУБА М.
У
дане оне јунске
Када
цар Константин
Са
мајком својом
Излази
у поља
Да
га поздраве
Узреле
траве
У
дане када
Се
уморни просци
Претварају
у косце
У
водоноше и косбаше
Уснио
поп Мирољуб
Опијен
травама
И
опаљен сунцем
Сан
тешке службе своје
Никако
јадан све овце
Да
сакупи
Беже
оне као обузете
А
она најбоља
Најраснија
и најпризорнија
Бежи
пашњацима
И
јаругама
Прескаче
потоке
А
он угледан Пастиру Добром
За
њом кроз сутон
И
оглашавање
Пробуђених
ноћних птица
Бежи
она упорно
Права
у чељусти вука
Он
је одвраћа наредбом
Па
умилним зовом
Најпосле
молитвом
И
уто разбукти се зора
Сунце
разбуди пастира
А
она овца и онај вук
Дуго
му остадоше
Урезани
у дан и корак
Као
печат невидиме борбе
Коментари
Постави коментар