ИЗГОН У ПОЕТИКУ
О Николају на „Свети Јован Канео“
Моћна беседа и грмљавина
Морала је да добије
Своју песму, душу поетике
Зато се подиже судија
На позив Промисла
Човек саздан за много
Прогнан бива
Ка стегнутом јату
Византијског кровља
На малу рибарску барку
Он забацује мреже
У сате вечерњих бдења
Зором их извлачи
Препуњене речима
Од којих стасава светац
Плаво је то изгнанство
И тамница садалена је
Од цигле нестварно црвене
Понегде беле од небесника
У мреже призваних
Маргина постаје центар
Публика одушевљено тихује
Из ровова излазе богомољци
Скидају униформе
Остављају само шајкаче и
крстове
Умире па васкрсава беседник
Сједињен с песмом
Прображен у новог Златоустог
Коментари
Постави коментар