Зоран Павловић СВЕТИ ЂОРЂЕ УБИЈА АЖДАХУ |
НАД
ПОЉЕМ АЖДАЈА
Свети Ђорђе
Замислиће
се ратник
Усто
и свети мученик
Када
из рупа невиделих
Крену
да се помаљају
Ватрене
главе аждаје
Ко сеје
семе змајско
По питомим
њивама
Трудољубних
ратара
И оставља
га да стасава
До суше
до гуше
Замислиће
се ратник
Док
мач, ипак, вади
Ричу
лавови са оклопа
А са
сечива пресијава гнев
Праведног
разделиоца
Чује
се фијук као ветар
Беже
главе у котрљању
У невид
у нечуј
Расејава
се поље
И прима
семе запечаћено
Замислиће
се ратник
Руку
док одмара
Само
за трен
Коментари
Постави коментар