ПОЕТСКИ ЛЕТОПИС

Претражи овај блог

ХРИСТОС СЕ РОДИ!

дана јануар 06, 2015

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Аутор: Олгица Стефановић

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Коментари

ФРАГМЕНТИ7. јануар 2015. 08:29
ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!
ОдговориИзбриши
Одговори

Додај коментар

Учитај још...

Постави коментар

Популарни постови

Празно је дубље Бранко Миљковић Над овом дубином која се отвара иза твојих леђа бдију јата празнине и снаге док се под балдахин свитка који у вечности тумачиш склањају већ замукли гласови песника Они се преко празнине настале наместо гласова дозивају као пастири који су изгубили своје браве али речи им без Тебе нема и зато као мали Купидони нишане твоја црна замашћена слова Због тога им узимамо муку и страст за љубав туге њихове певамо и хватамо се за руке коло ватре да заиграмо без осећања за ниште сахрањене у коловрату светлости и снаге Над овом дубином која се отвара иза леђа Јерарха певају јата пуноће и снаге једва чувне синтагме којима песнике заводе живуће хране и толе а смирене васкрсавају да им буђење узалудно не буде Света Три јерарха 2021.

ЕСЕЈ:Свети Спиридон и Срби

Образ Светог Спиридона Свети Спиридон и Срби Повод настанка овог текста је у чудесном осећању празника на дан када се у православном свету који поштује јулијански календар прославља свети Спиридон, заштитник острва Крфа, а на Западу и у код православних који негују григоријански календар прослављао се Божић, један од најрадосних празника Цркве. Дан је почео тако што се већ неко време затурени црквени календар нашао у рукама моје жене и она са занимањем прочитала да је данас, то је био прошли петак, Свети Спиридон Чудотворац. И сама констатација «да је данас» а не «данас се прославља» је у нашем народу израз веома живе вере и осећања присутности светитеља који тога дана уписан у календар. Свети Спиридон је једноставно био присутан васцелог дана. Колико овај светитељ значи нашем, српском, народу илуструје једна готово библијска, епска прича о спасавању целог једног народа и његове војске и државе. Храм Светог Спиридона у Трсту Црква светог Спиридона у Трсту Прича би могла ...

Савет

Никада немој покушавати да одгајиш малу птицу испалу из гнезда или извађену из уста мачке јер једна ће упорно одбијати твоју храну и топлину док ће друга привремено жива призивати све птице свога рода и јести и јести све док се не надује и угине наједном немогућа је будућност голуждравих којима пресуди летња олуја и немогуће је васкрсење оних који су већ одређени да буду нечија храна

ЕСЕЈ:Поводом канонизације преподобног Јустина Ћелијског

СВЕТИ ЈУСТИН ЋЕЛИЈСКИ - СТРАДАЛНИ ПОЕТА ( Скромни поглед на књигу «Богоносни христолов») Човек страда у овом свету, јер свет какав је сада како смо више пута чули и осетили у злу лежи. Човек домаћин тога света састрадава са светом и бива узроком целукопног страдања у томе свету. Он једини страда са знањем, са свешћу о самом страдању и практично сам је узрочник и главни лик у тој драми. Главни заплет те драме је спасење човека као боголиког бића и самим тим и света коме он домаћинује. Ако је свест о страдању услов учешћа у драми спасења, онда су они најсвеснији међу људима највећи страдалници и трагичари. Један од великих страдалника био је доктор Јустин Поповић, Свети Јустин Ћелијски, Нови Богослов. Где се обрео Јустин, у воденици смрти. За њега се свет открио као једана велика воденица смрти, која гута генерације без престанка и застанка. Колико је само страдање у спознаји те визуре света, који су други или волели до утопије или мрзели до пакла. Њен жрвањ меље све како у једно...

ЕСЕЈ: Сталкер

ВОДИЧ ЗАБОРАВЉЕНЕ ВЕРЕ Један поглед на филм “Сталкер”, Андреја Тарковског Сталкер! Реч, готово непреводива. Сами назив дела, тако дубоко иза мноштва велова, испод нивоа вода. Овај филм, Андреја Тарковског сврстан је у жанр фантастике. Док неки многе тренутке описане у филму тумаче као магијске. Ово је покушај да се прикаже другачије тумачење, односно другачије осећање овог уметничког дела високе вредности. “Сталкер” је препун уметничких слика, која се не могу тумачити, објашњавати, већ само осетити. Једна таква слика је тренутак када невидима сила враћа нестрпљивог путника, који је кренуо пречицом, уместо током који подразумева живот, тачније животни пут до истине и откривања смисла. Мада сами путници имају друге замисли и обичне световне жеље или научничке амбиције. Сам амбијент у коме се дешава радња филма је слика. То није свет после нуклеарног рата, како неки доживљавају апокалипсу, већ свет уморен и већ унапред нестао под травом и обрастао растињем. Модерна цивилизација је ту по...

ЕСЕЈ: О Бели Хамвашу

МУДРАЦ, РОМАНСИЈЕР, ЕСЕЈИСТА И ПЕСНИК ( О књизи изабраних есеја Беле Хамваша «Историја и апокалипса», Драслар партнер, 2010.) Када се појавила књига са звучним насловом «Историја и апокалипса» и то у опреми са распећем на корицама, као да се отворила нова прилика, не тако честа, да се човек отисне у још неистражене дубине. Да је та сугестија тачна потврђује и кратка биографија Беле Хамваша где се он именује «мудрацем, есејистом и романсијером који је запостављен и потиснут мислилац чији сви рукописи још нису доступни, али се полако објављују и да смо све више сведоци да ће прошли век у Мађарској имати још једно крупно име, а свет једног од најзначајних мислилаца нашег доба.» У «Похвали Бели Хамвашу», која је на месту поговора ове књиге, Владета Јеротић каже да «огромно интелектуално знање није угушило веродостојно стваралачко врело» и још да је у бити тога врела Софија – Мудрост Божија. Јеротић примећује да Хамваш са подједнаком сигурношћу приступа свакој теми и суштини, било да је у п...

(НЕ)ИЗВЕСНОСТ

(НЕ)ИЗВЕСНОСТ Над светом се пустила Роса из неизвесне твари Ноћу Борислав Радовић Ми не знамо Док прска вода У искону задатој литији Кроз земљу, мртву Кроз живу Да ли нас кропи благост Или ће гљиве да проникну Кроз сваки плод Као ватра унутрашња Ми смо у страху Ако у нади нисмо Брецамо на сваку кап И заборављамо Како се глава прислања Да прими искре Благодатне росе Ми никада нисмо сигурни Ако не верујемо У узвишеност неба И тачни прорачун милости Којим дише васељена На тврдом обећању Постављена ИЗВОР ФОТОГРАФИЈЕ

ЕСЕЈ: Плач мајке Јевросиме над Косовом

ПЛАЧ МАЈКЕ ЈЕВРОСИМЕ (Тумачење назива једне слике Милића од Мачве) “Погледај, Господе, јер ми је туга, утроба ми се усколебала, срце се моје преврће у мени, јер се много супротих; на пољу учини ме сиротом мач, а код куће сама смрт.” Плач Јеремијин 1,20 За ким плаче пророк, а за чим плаче мајка Јевросима? Пророк рида за градом Јерусалимом, некада “главом међу земљама” који “подпаде под данак”. А зашто подпаде? Због грехова многих. А за чим плаче мајка Јевросима? Она плаче за Косовом. Она је та “утроба усколебала” и оно срце које се “премеће”. Јевросима је и сестра великог јунака Момчила и супруга владара Вукашина, али се само њено мајчинство овде истиче. Чије је она мајка? Она је мајка Краљевића Марка. Ко је он и шта симболизује? Марко је непоткупљиви сведок и одговорни судија у тренутку када се одређује будућност Царства српског. Али се не одређује само будућност једне државе, већ и вечно благосиљање и вечно проклетство за све актере драме која је почела и пре Душанове смрти, а добила ...

Степеник

Седи на степеништу човек, мој отац осврће се око себе Басамаци једина архитектура у пејзажу Салвадора Далија Издужене биљне прилике у топљено време клизе Зовем га да сиђе а он одговара Зар не видиш? Силазим, само сам сео да се одморим У Ад се спушта међу урне, међу лимунове јер зима траје и вапимо за светлом да подсети се свог лица тражи старо огледало Налази само одблесак будућих људи и боре у којима се таложе преци Зовем га опет да изађе а он ће На дну времена не постоји више пењање већ само вечни силазак Правим се да задње нисам чуо и излазим на следећи степеник на његова рамена

Омогућава Blogger

Александар Марић је рођен на Света Три Јерарха 1973. године у Београду. Објавио је књиге песама „Ст