РАЗГОВОР
СА ЖАРКОМ Ј.
У селу праочева
После
дугог ћутања
Дугог
две деценије
Његов
глас излеће
Као
птица која бежи
Из заточеништва
Не постоји
усна
Која
га може зауставити
Ни мушки
понос
Мудрост
сељачка
Он лети
тамо и овамо
Његова
боја
Прелази
из осмеха
У јединствени
јецај
Који
говори више
Од сваке
речи
Док
ме пита за ујака
Он уствари
пита
За себе
самог
Преиспитује
дуго време
По младости
својој реже
После
дугог ћутања
Из наизглед
помиреног
Са временом
и светом
Надолази
бујица
Накупљених
осећања
Која
је чекала мене
Да се
излије
Када
се наканим
Да пођем
У село
праочева
Коментари
Постави коментар