БАШТА, ПОМЕН

БАШТА, ПОМЕН

              + Здравки Марић, рођ. Гољић

Уређујемо гроб у тишини

Комад земље оквирен је каменом

Искусна рука баштованке претвара

Закоровљени квадрат у слику

На којој доминира поткресана ружа

Која сваку је руку знаменовала

Болним додиром трна

Сто година је прошло

Од како је рођена Здравка

Мајка и нана наша

У кући под путом надомак реке

Својим плачем најавила је

Крај једног и почетак другог рата

У Србији која остаће без народа

Али богата војничким духом

Уређујемо гроб под сунцем и кишом

Тешка композиција пролази пругом

Тресу се квадрати, подрхтавају душе

Перемо руке од земље док свеће

Разгоревају се у огњеном снопу

И спаљују осињак формиран

Над њима као кућа на пени

Двадесет година је прошло

Од како испратисмо Здравку

Која породи десеторо

Из черва својего, а подиже седморо

У муци и надници

Подно мермера заруделе малине

И вишње завраниле се

Као и оног дана Тројичног, тишина

Док уређујемо гроб, малу башту

2013.

Фото: Љубиша Симовић