ГРАДИТЕЉ ЈЕРУСАЛИМА
Храст на Повлену
Само измирени са собом
У ћутњи заклоњеној
Мимикријом обичности
У себи и око себе
Може да почне да гради
Јерусалим
Јер таквога не види
Добронамерност која раслабљује
Ни мржња која јарост
На јарост распламсава
Само измирени са временом
У обредном смењивању
Устајања и падова
Може ону ћутњу полако
Да преображава
У мудрост
Јер њега нико не подсећа
На живот који пролази
Нити га ко запиткује
Као зналца свих ствари
Само наизглед нем
И јуродив пред светом
И непомичан на први поглед
У реци времена
Може својом сасудом
Уз вечност да пристане
Коментари
Постави коментар