НАЛАЗИШТЕ

Све доби у строгости пресуде

Обрт са светлошћу Борислав Радовић

Више нема људи

Полазимо ка новом

Храништу

Напустио нас је

Бог од камена

Отишао у прах

Нико не сме

Од људи

Да дотакне ове настане

Неко јачи дао је суд

Померање земље

Била је праведна казна

Зато ће проћи много

Јер много треба

Да заборави се

И да нова несмотреност

Крене да преподиже

Трави и глогу препуштено

Више нема људи

Који знају за пресуду

А они који долазе

У нашој несрећи и коби

Видеће само уметност

И трунке сопствене повести

Повести која се понавља

ПОЕТСКИ ЛЕТОПИС