(НЕ)ИЗВЕСНОСТ
Над светом се пустила
Роса из неизвесне твари
Ноћу Борислав Радовић
Ми не знамо
Док прска вода
У искону задатој литији
Кроз земљу, мртву
Кроз живу
Да ли нас кропи благост
Или ће гљиве да проникну
Кроз сваки плод
Као ватра унутрашња
Ми смо у страху
Ако у нади нисмо
Брецамо на сваку кап
И заборављамо
Како се глава прислања
Да прими искре
Благодатне росе
Ми никада нисмо сигурни
Ако не верујемо
У узвишеност неба
И тачни прорачун милости
Којим дише васељена
На тврдом обећању
Постављена
Коментари
Постави коментар