ПЕСАК

ПЕСАК

Жедна је тебе душа моја

За тобом чезне тело моје

У земљи сухој и безводној

                    Псалам. 62,1

Песак тескобе застире

Свакодневицу

У пустињу претвара се

Реч пуста је

Затечени човек

У мени застао

И гледа самога себе

Тишина међу мислима

Гледа кроз прозор

Тражи себе у песку

Који од врта ваја

Скулптуру обичности

Не помера се ништа

Осим, можда, облака

На екрану се смењују

Садржаји

Човек из себе изашао

Гледа, слуша

Смењују се ликови

Он тражи свој

Многи се у њега

Маскирали

И говоре, говоре

Из песка

Они су песак

Човек повири у себе

Песак

Помера се у ритму

Нечијег срца

ИЗВОР ФОТОГРАФИЈЕ