У
СТАНИШТУ ЗМАЈЕВА
У гротлу
сам
Станишту
одавно изумрлог
Змаја
Около
символика
Ватра
коју је родила туга
И јед
и љутина
Па лед
последњи чувар
Срца
Како
човек да зарида
Да сети
се свога промашаја
И како
заборавити минуле
Не,
њих заборавити
Него
силу њихову
Благотворну
А лишће
покошено је
Налетима
кошаве
Нараста
арабеска на тлу
И све
почиње свето
Да буде
Да тражи
своју песму
И обожавање
У времену
сам
Станишту
змајева
Видимих
и невидимих
Наших
и иних
Спољашњих
и унутрашњих
У станишту
Срца
Које
решило је
Ка висинама
Коментари
Постави коментар