О УЗДАЊУ
Све
у освит гласи се
Гласом
освита
Слободан Ракитић
Не уздам се у
људе
На ситу
времена
Неће бити
таквих промера
Да неко ово
прочита
Ни у фондове
библиотека
Завичајне
збирке
Јер ко зна чији ће
Ово завичај и
постојбина
Бити
Само потајно
Помишљам на
Бога
И да ли сам
ишта
Добро у
стиховима пренео
Јер читам уназад
И видим другог
да пише
Моје песме у
мраку
Данашњице
У освиту
будућег века
Да песма моја
гласи се
Баш гласом освита
тога
Надам се
Коментари
Постави коментар