СЕЋАЊЕ НА ВРТ
Знам да једини рајеви,
Који човеку нису забрањени
Јесу изгубљени рајеви
Х.Л.Борхес (Буенос Ајрес)
Сећам се тог
врта
И једне његове
реке
Са које су
побегле птице
И само ситних
риба бејаше
Заклапала су
га брда
Једно испуњено
борјем
Друго травом и
храстовима
И љубичицама,
јагорчевинама
Земља беше
плодна
И плавна као
Месопотамија
А људи одувек
ту
Насмејани и
уједно дивљи
Уствари био је
то рај
Али само за
децу
Поља кукуруза
су се њихала
И чувала
слатке клипове
Ливаде су
позивале на трчање
Животиње
постојале
Само да бисмо
их именовали
А куће, сигурна
боравишта
За повратнике
из игре
Сећам се врта
Изгубљеног у
времену
Коментари
Постави коментар