Када се
преврше котарице
И засите се
страх и глад
Почиње да куца
савест
Да ли је
последњи плод
На грани нама
намењен
Или је он
нечији живот
Било да тај
живот
Има кљун или
тврда крила
Колико берби
нам припада
У свету који
доноси род
И испуњава
заповест
У коме брига
постоји
Само код на
чији је разум
Често бржи од
трбуха
Па градимо
сигурне оставе
Складиштимо
туђе глади
Када се
преврше котарице
И изнесу на
брег
Који је
тренуно гробље
Први убрани
плодови
Као
сведочанство рода
Заузимају
место под Знамењем
Молитва се
враћа на почетак
И кад и мирис
тамјана
И птица у лугу
пева
Као пред
поноћ, а подне
Када се
преврше котарице
Коментари
Постави коментар