РАЂАЊЕ ИЗ НЕВИДИМОГ

Тако близу мене

Други ваздух дишеш

Бранко Миљковић (Ариљски анђео)

Може ли Византинац

Да се роди толико касно

Као посмрче хиљадугодишње

Употребе светлости

И да ли семена

Којима се хранила (златоположена)

Стварно проклијавају у нама

Јер гледа нас са зида

Представа ратника Царства

Пронијар Христов

Између два друга

И високи архијереји

Са књигом пламене објаве

У рукама

И крилати младићи

Вечита браћа са мачевима

Али и са лекаријама

Које позајмљују

Бесребреницима

Може ли Византинац

Да се роди у време позно

Ако од овог ваздуха окађеног

Удахне

Или ако осети присуство

Негдањих рибара светлости

Може ли доћи до речи

Од заглушујуће буке

У коме човек засео је

На трон и заклања

Својом буном песму

Свјати Боже, Свјати Крепкиј

Док малтер се мрешка

Као опна

Под навалом времена

И показује обрисе невидимог

У мноштву брежуљака

Које свако различито чита