ЗАПИС О ЛИЦИМЕРСТВУ, ГОНИЧИМА И ГОЊЕНИМА

ЗАПИС О ЛИЦИМЕРСТВУ, ГОНИЧИМА И ГОЊЕНИМА

Мислио сам да никада

Неће прегорети моја ватра

Да енергија неће посустати

Сада сви опрљени речју

Гледају како да ме гурну

Машине за месо

Спремне су и постављене

Слуге умних свиња

Доконо племство и узурпатори

Подмазују њене зупчанике

Смеје се лукавство

Али не само, уз њу љубомора

Пораз сваког покрета

Нуди рајска блага

На узимала давала

Седеће ти и на глави

И преко твога језика

Блатиће друге и вређати

А онда као победници

Оптужиће те за вербални деликт

(Зашто бих ћутао

У дане шизме, раскола

А опет зашто би говорио

Када је немогуће бити у праву)

Сабирају се табори

Неки се ушанчили високо

И око њих тарабама и кочевима

Вичу они што желе

Баш ту градину шарену-лажну

Ево хлеба на столу

То је твој хлеб, сутра

Данас још док си у глади

Каже, препредени, мораш да лајеш

Тако гласно да уплашиш намернике

А све нас је Жича

Прво загрлила па и подигла

У гнездо благословено језика

Ушушкала и нахранила

А ми као орлићи у гнезду

То умилно здраво, осмех

Налик пријатељском

Уствари види само снагу

Колико можеш да вучеш

И колико противника

Да смакнеш

Ево ти вруће чорбе

На столу да децу исхраниш

Омириши, каже улицкани

Али прво да положиш завете

(а завет немам дао сам га Првоме)

А као да нас Студеница

Није као сунце и месец заједно

Обасјала белином

И није нас пробудила

На подвиг духовни и свети

Ми ћемо ћутати кажу

Нека то уместо нас уради

Џелат који иначе благ

У дане када не ради

Деци дели бомбоне

И чека их да порасту

Опет ћемо око хлеба

И оне чорбе омирисане

Кашика, вели угоспођени

Припада теби али сувише мрдаш

Утихни своје енергије

Да те не стрефи гром

А као да већ нисмо читали

Речи Кушанога и непораженога

Речи су у Бога, а речи

Су и хлеб који даје

Па затражи и добићеш

Мани се сребрне кашике

Али већ си од хлеба

Грицнуо и сркнуо чорбе

И кашику сребрну држао

Док је угоспођени

Записивао нешто важно

Твоји отисци су као сензори

Због тога бриде прсти

Језик изгорео је од превруће

Супе и застала трошка

У грлу које треба да пева

Долази сваки по своје

А пружена је рука

Као и звезде падалице

Из угла ненаметљивог злата

Док мењаш перспективу

И разображаваш се из човека

У гладну звер

Нека те онда гоне

Јер иако наизглед миран

Подивљао си и душа твоја

Уместо да се оанђели

Узвери се тајно, неприметно

Зато печати Поезиса тешко трпе

У последњој одбрани срца

Нека те гоне

Да би осетио потребу

За заклоном за покровом Оног

Који разапе небо као шатор

И чека под тендама завета

Да му се вратиш

Прочишћен пустињом непослушања