Јутро
Камион смећар подиже буку
Чује се свита за канте
И дуо у плавом и рукавицама
Ужурбано ролају се канте
Неко је заборавио узвик
Док преса меље
И заклапа се као вилице
Праисотријског гмизавца
Док се радници чистоће
Надвикују са машином
И питају сами себе
Зашто им је све то потребно
Да спашавају људе од смећа
Да уклањају трагове
Хедонизма и греха, и беде
Да чисте свет људи
Као исповедници нерукоположени
И док се они питају
Меље и сабија строј
Непотребну библиотеку
Додуше џепну, уздање
Неког уснулог човека
Кант, Хегел, Леонардо, Маркс
И неки песници
Не-битни за општу слику
Мешају се са остацима
Хране, одеће, амбалажом
И достижу то чекано испуњење
Разлика у теорији и пракси
Нестаје
Обесмишњена је
И материја и идеја
Али о томе вредни радници
Не промишљају
Док возе се ка депонији
Депоу људске оставштине
У чијој се утроби
Све меша и спрема
За експлозију
Можда баш једног четвртка
Као расплет драме
Или као велики прасак
Коментари
Постави коментар