ЛЕТО

Осетим се понекад рајски

Све око мене је топло

И ветар и његов отпор

Док окрећем педале бицикла

Кличе у мени глас

Укида страхове, бојазни, бриге

Раставља се биће на пракомадиће

Оно постаје исконски дивно

Тако оплемењен и зачуђен

Разматрам питања неба

И овог доле са пар облака

Затечених на путу ка планинама

И неба горњег, небесима

Названог од проницатеља душа

И примаоца мистичних порука

Универзума унутрашњег и невидимог

Осетим се понекад осунчано

Незаплашен смрћу и УВ зрачењем

И кажем само полугласно

Лето 

Фото: Златко Пангарић