ДОК
БРАЛА СИ КАНТАРИОН
Ратки
Планине
су завесе
Које
се на крају представе
Подижу
ка небесима
Док
траје процес одјаве
Још
једног дана у коме
Видесмо
неки добро, неки зло
Облаци,
затечена вода
Развучени
као четком
Мајстора
акварелисте
Умочени
у љубичасту боју
Насталу
мешањем заходшег сунца
И
свода који би вечно плав
Ако
се боље загледа
Тела
су су то развучена змајева
И
ватра њина пламиња
За
тек навученим застором
И
глас, да ли рика, као лавља
Топи
се у брзом прелажењу реке
Све
се над негдашњим стаништем
Змајева
дешава и под старим
Невидимим
градом, заборављеним
Гарнизоном
витешког реда
Коме
и високи један деспот
А
више песник припадао је
Планине
су су завесе
Које
се на почетку представе
Спуштају
у наступајући мрак
Претворивши
се у линију
Која
месецу треба да буде
Путеводитељка,
а путницима
Доказ
да свет још увек постоји
Коментари
Постави коментар