ДОК БРАЛА СИ КАНТАРИОН

ДОК БРАЛА СИ КАНТАРИОН
                                      Ратки

Планине су завесе
Које се на крају представе
Подижу ка небесима
Док траје процес одјаве
Још једног дана у коме
Видесмо неки добро, неки зло

Облаци, затечена вода
Развучени као четком
Мајстора акварелисте
Умочени у љубичасту боју
Насталу мешањем заходшег сунца
И свода који би вечно плав

Ако се боље загледа
Тела су су то развучена змајева
И ватра њина пламиња
За тек навученим застором
И глас, да ли рика, као лавља
Топи се у брзом прелажењу реке

Све се над негдашњим стаништем
Змајева дешава и под старим
Невидимим градом, заборављеним
Гарнизоном витешког реда
Коме и високи један деспот
А више песник припадао је

Планине су су завесе
Које се на почетку представе
Спуштају у наступајући мрак
Претворивши се у линију
Која месецу треба да буде
Путеводитељка, а путницима


Доказ да свет још увек постоји

Коментари