Не чујеш како се ломи
Трска хитрог брзописца
Иван В. Лалић (Iкан. I песма)
Тај пуцањ
Може да буде знак
Да ломи се нагорела греда
И пада кров атељеа
Затрпава спаљене рукописе
Почађала су уља на платну
Али не мора толико
Просто се један рачунар
Нашао на путу ватре
И претворио у масу
Нераздвојиву од грудве
Црног снега
Или је жар кренуо
Преко микро скрипторијума
Сабијеног на полицама
Изнад летопишчеве постеље
Так пуцањ нечујни
Који се ни у цак није преметнуо
Можда је суд преко руке
Или прстију у огњу
Који дозивају упомоћ
Витким словима пурпура
Тај пуцањ нечујни
Чији се ехо далеко чује
Коментари
Постави коментар