Свака
се твар чини другачијом
Јер
светло је добило валере
Мандорле
затрептале изнад
Горе
у облику куполе
Небо
као да прикупља снагу
Док
ветар јурца пољима
Одбијајући
се од венаца
Набране
високе земље
Плод
шљиве се вратио
У
негдању младост и киси
Река
само што процветала није
Враћају
се пастири и бициклисти
Посвуда
је нешто друго
Лету
је крај кажу древни
Који
су као и апостоли падали
Ничице
пред Мојсијем и Илијом
Природа
се сећа трена
Када
угледала је лице Бога
И
празнује, свечари
Ужурбано
поспрема свет
Свакаја
твар ми се јавља
Другачијим
тоном, бојом
А
свет у мени, земља и вода
Празник
подражавају
Лепо
је изаћи на сунце
Чекати
кишу која долази
Са
заласком и песмом зрикаваца
Тражи
се помоћ негде изнутра
Док
јужно од Жиче пламти
И
усплахирени људи трче у помоћ
У
трену преображени говоре
Лету
је крај, а киша ће да гаси
Све
је другачије и сумња
Која
лежи под каменом, срцем
Бива
сувишни пртљаг
Јер
преобразио се јесте на Гори
Кроз
кога све поста и васкрсе
Коментари
Постави коментар