+ Зорки Гољић
Моје
је било да касним
Удео
символичког сабрања
Планета
ускоро затвара круг
Око
образа вечне правде
Ми
са једне стране знамо
Да
матица наша отивша
Није
више у сферама овдашњим
Али
знамење је ту
Пред
којим се крстимо, кадимо
Рана
јесен је већ принела
Плодове
месту сохрањења тела
И
осећа се у даљини мирис
Будућих
снегова од којих је
Претходница
кише на домаху
И
благо нам зебу душе
Док
сећања навиру из пчела
Које
зује нечујно глас и слику
Обнављајући
помен на свитањем
Знаменовану
нашу мајку
Свако
пребира дарове примљене
Неки
захвални су на животу
Неки
се спомињу глади коју
Им
утоли, неки руха вуненог
Чарапа
у дубоким зимама
Једни
гласа песме исконске
Понеки
строгости, благости
Речи
воспитних , игре благословене
Покрете,
посебног предања
Заиста
човек је несагледив
Немерљив
нашим чулима
Јер
слика и прилика је Несагледивог
За
трпезом, на којој љубав
Оживљава
покрете и наслеђа
Спомињемо
се свеске заветне
Које
волшевно нема
У
којој очекујемо предање
И
основ свега што јесмо
Како
се сири сир, меси хлеб
Које
биље лечи, печурка једе
Како
да нам и без ње замирише
Окраћали
зимски дан
И
песме исписане планином, ливадом
Поново
стиже дан
Родитеља
Јованових
Захарија
и Јелисавете
2017.
Коментари
Постави коментар