СЕЧА

Лишће пада са ораха

Као да непрекидно корача

Војска ка зимовницима

Ритам је уједначен, новембар

Јесење сунце косо клизи

Преко света у коме је у току

Сеча главара и себара

Јер под дахијама духвременским

Траје помор непрестани

Корачају војске промрзле

Разносе вести са бојишта

Падају храбри, падају прваши

Надиру друге, треће, четврте

А понајвише пете колоне

Али тиха су вресишта речи

Нико се не  усуђује да именује

Процесе и викне па то беху

Људи, то беху песници, беху

Бреза одлаже хаљину грациозно

Остаје нага у белини удова

Под њом кровови примају

Привремене покрове топлих боја

Јесени која прелази у хлад

У кишу која ће сузе у себи

Да утопи и све тужне баци

У дремеж који обећавају топле

Сумрачне собе у које бежимо

Као избеглице из света

У коме корачају војске

И траје сеча кнезова и себара