ИСПРАЋАЈ ПУТНИКА



Испраћамо школског друга
Путује за Аустрију
Ми смо напети у ишчекивању
Провирујемо на пут, причамо
Он насмејан, без икаквих брига
Шали се и чуди нашој нервози

Пратимо школског у печалбу
Тамо Бечу пере плехове
У посластичарници неког Горанца
Потпуно помирен са својом
Невидљивошћу и незнатношћу

Пратимо човека сна
У нову домовину која га је
Одмах ставила тамо
Где му је место
Без привидног права гласа
И папиролошке једнакости

Испраћамо смиреног и веселог
Јер тамо где иде чега га
Редовна плата и плаћени одмор
Нико му тамо не тражи
Да држи пушку и брани Аустрију
Нити се захтева од њега одговорност

Испраћамо школског друга
У Аустрију и знмо да  ће
Плехови за кремпите и шампите
Бити чисти, јер он је педантан
И да ће за то време
Његово двориште да почива у корову

Он не жели да неко други
Уместо њега уређује двориште
Око куће његових родитеља
Јер та га оструга и коприва
Мотивишу да поново дође овамо

Испраћамо школског у Аустрију
Размењујемо осмехе и љубимо се
Док пакујемо торбе
Пуне ајвара, сира и домаће ракије
Као што смо се осмехивали
И грлили када смо га дочекивали

Јер само нам је то остало
Та једна заједничка тема
Испаћамо друга, неког странца
Који је растао међу нама
А постао Аустријанац


Коментари