Испраћамо
школског друга
Путује
за Аустрију
Ми
смо напети у ишчекивању
Провирујемо
на пут, причамо
Он
насмејан, без икаквих брига
Шали
се и чуди нашој нервози
Пратимо
школског у печалбу
Тамо
Бечу пере плехове
У
посластичарници неког Горанца
Потпуно
помирен са својом
Невидљивошћу
и незнатношћу
Пратимо
човека сна
У
нову домовину која га је
Одмах
ставила тамо
Где
му је место
Без
привидног права гласа
И
папиролошке једнакости
Испраћамо
смиреног и веселог
Јер
тамо где иде чега га
Редовна
плата и плаћени одмор
Нико
му тамо не тражи
Да
држи пушку и брани Аустрију
Нити
се захтева од њега одговорност
Испраћамо
школског друга
У
Аустрију и знмо да ће
Плехови
за кремпите и шампите
Бити
чисти, јер он је педантан
И
да ће за то време
Његово
двориште да почива у корову
Он
не жели да неко други
Уместо
њега уређује двориште
Око
куће његових родитеља
Јер
та га оструга и коприва
Мотивишу
да поново дође овамо
Испраћамо
школског у Аустрију
Размењујемо
осмехе и љубимо се
Док
пакујемо торбе
Пуне
ајвара, сира и домаће ракије
Као
што смо се осмехивали
И
грлили када смо га дочекивали
Јер
само нам је то остало
Та
једна заједничка тема
Испаћамо
друга, неког странца
Који
је растао међу нама
А
постао Аустријанац
Коментари
Постави коментар