I
Свет
и оно што је од њега
Остало
видљиво потања у маглу
Као
у пену шлага од ваниле
Слика
слична амбијенту тајне
У
којој ловац Генадиј са својим псом
Лови
хермелине и јаше на сметовима
Не,
зачудо није толико хладно
На
врхунцу зиме и нема снега
Бар
нема за санкање и грају
Замичу
под покривач сумрака и магле
Свечари
са шареним кесама
У
којима носе вино, бутељно црно
Већ
су зажигане славске воштанице
И
бајка може да се досања
Да
се домашта сећање и детињство
У
трену баш када је то неопходно
Драгић,
био би друг Генадијев
Развлачи
хармонику и почиње песма
А
пева је бајка, пева је за (не)заборав
Речи
песама су обичне али постоји
Магија
часа освећење сабраних
Јер
бајка се баш у тренутку пише
Боље
рећи говори и сан траје
Сви
певају и зло не мисле,
Сви
постају део бајке, предања
Некако млади, а тако древни
Свет
и оно што се од њега не види
Постаје
бајка и нови позив на сан
II
Некада
давно, иза тридесет
Иза
четрдесет година
Падоше високи снегови
И
ноћ је била дубља
И
дрвеће високо до неба
Задесили
се намерници
То
беше петак и самилост
Бубњара
удараше своје тактове
Док
је човек коме су сметови
Заувек
завејали косу
Седео
на отоману под иконом
Да
ли рекох да беше петак
И
трпеза посна и пасуљ мељанац
Са
радија је допирало шуштање
Иза
гласа који говори вести
Нагласком
текшашког ренџера
Некада
давно дођоше три госта
У
ходочашће на Јовањдан
И
пси су лајали негде у брдима
И
хармонике и повици повише куће
Која
беше сама и готово заспала
У
миру који донела је Снежна краљица
Када
је заиграла сијалица
Разлетеле
су се искре честитања
И
четири ватре сабрале су се
Као
жишци под образом
Сина
пустиње и пророка спасења
Некада
давно иза година
Коментари
Постави коментар