Плачи Рашо, плачи
Ту сам, бићу ја ту
Хадерсфилд
Једном
се бајскословац
Нашао
у сну који се отвара
Постепено,
у магли завичаја
У
којој не разазнаје
Познате
пределе, мада мириси
Су
ту и понеки гласови били
И
он посеже јединим леком
Уђе
у двориште заборављено
У
неким тренуцима детињства
Поче
ту да гради нову поставку
Сцену
сигурности и извесне
Заштите
старијих који ту
Лебдеше
као хранитељи
Ипак
сан је варљива
Дисциплина
и поче да саздава
Различите
створове и ватру
Бајкословац
научен да распоређује
Чудесно
облике тражио је
Узалудно
суштину дворишта
Док
му се не јави син
У
облику гласова јаве
Тада
узлази стварност као вал
Иако
задремао на фотељи
До
њега допираше ватромет
Из
Кореје која упркос
Дилерима
демократије
Жели
да сама са собом буде
Једно
Надире
и вода Еуфрата
Која
носи мостове и мир
Јер
доши су измиритељи са страна
Да
творе благостање
Преко
телесина Сиријаца
Толики
је талас да удара
И
бајкословац би хтео
Бар
да је поново у магли
Од
које би могао да ваја
Своје
гасовите светове
Али
долазе вести и о пресељењу
Отишао
је Небојша Глоговац
У
Горњу Херцеговину
Врати се у своју бајку
Бајкословче, дозиваше га
Ликови
и предели који постоје
Само
по њему, по сну
Једног
човека, слабог
Тражи
га и вапије свет
Крхко
изграђен унутар
Самог
бића које сања
Вечито
будан и на стражи
Покушава
да се сети
Лозинке
свога срца
Јер
док је не изговори
Не
може да заплаче
Док
син га дрмуса
И
обавештава да је гладан
Коментари
Постави коментар