СТАЛКЕР

Хвата се ледена скрама

Мирише однекуд снег

Разгорева срце сликама

Некада знатних брда и дана

Који беху дуги унедоглед и зими

Улица је пуста, нема деце

Која у дугим данима обитавају

Огњеног стуба опомињемо се

И кажемо: од њега почиње

Бројање новог лета, времена

Будући да следимо једног цара

Који се пре триста година

Определио за овај дан

Дан огњеног Василија

Огњеног како нам сведочи

Суза Јефрем из пустиње сиријске

А голуб нам говори још нешто

Јер погрузи се у Јордану

У истом трену када и Василије

Ученик философа Атинских

Док се огњем не испуни

Надомак несагориве купине

Прилази нам север с мраком

Уносећи розете снега у порте

И почиње тиха, ненаметљива мена

Јер хлад и лед  не могу

Срце огњено и љубавно да заледе

У Саровској шуми где се

Један медвед и мноштво људи

Огријало на милости коју

Сведочаше анђела имењак

Серафим

У кадар улази пас самотњак

Избегао са платна, из филма

АндрејаТарковског

А ја да ли сам Сталкер

Човек упућен на тајну

Храбар и бојажљив истовремено

Осетих се страником недавно

У времену и свету

Као да лежим на води

Уместо да ходам по њој

Испуњен огњеном вером

И разбукталим срцем

Надомак сузе, страник смрти

Улица је пуста,  нема деце

Која у дугим данима обитавају